DA LI SE SVI PREDUZETNICI REGISTRUJU KOD AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE I OD KADA?

Od 01. januara 2006. godine, isključivo Agencija registruje preduzetnike.

Kolike su takse za osnivanje radnje i promene podataka za radnju?

•    taksa za osnivanje iznosi 540,00 dinara

•    taksa za promenu iznosi 300,00 dinara

•    taksa za dve ili više promena u jednoj prijavi iznosi 480,00 dinara

•    taksa za neblagovremeno podnetu prijavu jedne promene iznosi 2.880,00 dinara

•    taksa za dve ili više neblagovremenih prijava promene iznosi 4.200,00 dinara

•    taksa za brisanje preduzetnika iz Registra iznosi 360,00 dinara

•    taksa za registrovanje godišnjeg finansijskog izveštaja iznosi 310,00 dinara

•    taksa za izdavanje izvoda iz Registra iznosi 360,00 dinara

•    taksa za promenu pravne forme iznosi 5.100,00 dinara

Postupak registracije poljoprivrednog gazdinstva?

Registar se vodi u Ministarstvu finanasija - Uprava za trezor. Nadležnoj Upravi za trezor podnosi se zahtev za upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Zahtev se podnosi prema prebivalištu nosioca poljoprivrednog gazdinstva.

U Registar se upisuje nosilac poljoprivrednog gazdinstva, a kada je nosilac poljoprivrednog gazdinstva poljoprivrednik, mogu se upisati i članovi poljoprivrednog gazdinstva na osnovu izjave da su članovi poljoprivrednog gazdinstva.

Uz zahtev se podnosi:

1.      rešenje o registraciji preduzeća ili preduzetnika, a za poljoprivrednike lična karta

2.      lična karta člana poljoprivrednog gazdinstva

3.      ugovor o zakupu, ili ugovor o davanju zemljišta na korišćenje ili izvod iz katastra nepokretnosti

4.      podaci o tekućem računu i poslovnoj banci

Poljoprivredno gazdinstvo je gazdinstvo sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije ili manja površina na kojoj nosilac poljoprivrednog gazdinstva obavlja stočarsku, živinarsku, voćarsku ili druge oblike proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, pčela i sl.) i koje je upisano u Registar.

Kako odjaviti radnju?

Prestanak rada (odjava) radnje prijavljuje se Agenciji za privredne registre. Bitno je da se u prijavi navede datum prestanka rada radnje. Ako datum nije naveden, a kako prijava nema retroaktivno dejstvo, kao datum brisanja uzima se datum podnete prijave brisanja.

Gde se prijavljuje privremeni prestanak radnje?

Privremeni prestanak radnje prijavljuje se Agenciji za privredne registre. Prijava nema retoraktivno dejstvo što znači da da datum privremenog prestanka može biti najranije datum podnošenja registracione prijave.

Da li penzioneri mogu biti osnivači radnje ili preduzeća?

Penzioneri mogu biti osnivači radnje ili preduzeća, osim penzionera koji uživaju invalidsku ili porodičnu penziju.

Da li preduzetnik može da se bavi drugim delatnostima osim pretežne?

Preduzetnik može da obavlja i druge delatnosti.

Delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasanost nadležnog organa (inspekcija) mogu se obavljati po dobijanju saglasnosti.

U slučaju da preduzetnik želi da kao pretežnu delatnost upiše delatnost koja se može obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta nadležnog organa, dužan je da tu saglasnost, dozvolu ili drugi akt nadležnog organa dostavi Agenciji istovremeno sa dostavljanjem zahteva za upis te delatnosti.

Koji su obavezni delovi poslovnog imena – firme preduzetnika?

Obavezni delovi poslovnog imena su ime osnivača radnje, predmet poslovanja i poslovno sedište.

Da li članovi domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji bez zasnivanja radnog odnosa?

Prema odredbama Zakona o privatnim preduzetnicima («Sl. glasnik SRS», br. 54/89...«Sl. glasnik RS», br. 35/02…101/05), članovi porodičnog domaćinstva osnivača radnje mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa. Članovima porodičnog domaćinstva se, u smislu navedenog Zakona, smatraju bračni drug, deca i roditelji. U tom slučaju moraju imati opštu zdravstvenu sposobnost, osim ako Zakonom o privatnim preduzetnicima za obavljanje određenih delatnosti nije drukčije određeno, kao i da ispunjavaju uslove u pogledu kadrovske osposobljenosti, ukoliko priroda delatnosti (poslova) to zahteva. Osim toga, moraju ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti utvrđene propisima o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje na osnovu člana 10. Zakona o privatnim preduzetnicima moraju ispunjavati osnivač i radnici koji obavljaju sledeće delatnosti (poslove): proizvodnja i promet životnih namirnica, ugostiteljska delatnost, pružanje usluga smeštaja i ishrane turistima u domaćinstvu, proizvodnja i promet sredstava za negu i ulepštavanje lica i tela, pružanje usluga higijenske nege, obavljanje poslova u oblasti zdravstvene delatnosti i pružanje usluga u oblasti socijalne i dečje zaštite.

Da li STR može biti osnivač privrednog društva ili vlasnik STR prvo mora odjaviti radnju a potom kao fizičko lice osnovati privredno društvo?

Vlasnik STR može osnovati ili biti jedan od osnivača DOO (društva sa ograničenom odgovornošću) ili komanditor u komanditnom društvu. Ono što je važno je da ne može biti jedan od osnivača ortačkog društva ili komplementar u komanditnom društvu, zato što je njihova odgovornost za obaveze društva neograničena, tačnije odgovaraju celokupnom imovinom, a takva je i odgovornost vlasnika STR.

Da li jedno lice može osnovati dve ili više preduzetničkih radnji?

Pošto je radnja fizičko lice koje obavlja delatnost, a za obeveze odgovara neograničeno celokupnom imovinom, ne postoji mogućnost da jedno lice ima dve ili više radnji. Jedno lice bi moglo osnovati više preduzeća (pravnih lica), kod kojih postoji ograničcena odgovornost (npr. društvo sa ograničenom odgovornošću - d.o.o. ili kao komanditor u komanditnom društvu.

Koja je razlika između privrednog društva i preduzetnika?

Zakon o privrednim društvima («Sl. glasnik RS», br. 125/2004) definiše privredno društvo (preduzeće, kako se nazivalo pre donošenja pomenutog Zakona, a i dalje se u svakodnevnom govoru koristi taj termin) je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Privredno društvo se može osnovati u sledećim pravnim formama: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno). Pored ovih pravnih formi, posebnim zakonom se mogu odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća. Preduzetnik (odnosno, radnja, kako se i dalje najčešće naziva ovaj oblik obavljanja delatnosti), u smislu Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti. Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr". Važna razlika između privrednog društva i preduzetnika, osim glavne da je privredno društvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, proizilazi iz toga: preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti, imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične («privatne») imovine. Sa druge strane, kod privrednih društava odgovornost je različito određena, s obzirom na pravnu formu. Kod ortačkog društva, ono dogovara za svoje obaveze celokupnom imovinom; ortaci ortačkog društva odgovorni su solidarno za sve obaveze društva celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drugačije dogovoreno. S obzirom na pravnu formu, ortačkom društvu je slično komanditno društvo; ono je, u smislu Zakona o privrednim društvima, privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor). Društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva. U praksi je društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći oblik koji se registruje, delom i zbog ograničene odgovornosti koju članovi (osnivači) društva imaju.

Da li su preduzetnici oslobođeni plaćanja poreza za prvu godinu poslovanja?

Zakon ne predviđa oslobađanje od plaćanja poreza za preduzetnike u prvoj godini poslovanja. Porez na prihode od samostalne delatnosti (Zakon o porezu na dohodak građana, Sl. glasnik RS, br.24/01...65/2006) plaća se po poreskoj stopi od 10%. Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti, kao i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva ako je po tom osnovu obveznik poreza na dodatu vrednost.

Da li lice koje je već u radnom odnosu, može osnovati preduzetničku radnju? Lice nije zaposleno u javnom preduzeću.

Zaposleni može iz radnog odnosa registrovati preduzetničku delatnost, pod uslovom da ga ne sprečava klauzula konfliktnosti interesa, što znači da se ne radi o delatnosti koja bi bila konkuretna delatnosti njegovog poslodavca. Što se uplate doprinosa tiče, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obavezuje da se doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obavezno uplaćuju po svakom osnovu po kojem se ostvaruju prihodi; to znači da bi u ovom slučaju bilo obavezno da lice uplaćuje navedene doprinose bez obzira što mu ih uplaćuje i poslodavac po osnovu radnog odnosa.

Da li invalidski penzioner na bilo koji način može da bude: vlasnik, suvlasnik, akcionar, ortak ili sl. odnosno da na ikakav način učestvuje materijalno (u investiranju) i savetodavno (odlučivanje o poslovanju) u radu nekog pravnog subjekta i kojeg?

Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, nema smetnji da se korisnik starosne penzije ponovo zaposli, odnosno da obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je osiguran na teritoriji Republike Srbije. Po prestanku ovakvog zaposlenja/obavljanja delatnosti korisnik starnosne penzije ima pravo na ponovno određivanje penzije, pod uslovom da je bio u osiguranju najmanje godinu dana. Sa druge strane, ovakva mogućnost ne postoji za korisnika invalidske penzije. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju je određeno da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada u toku njihovog korišćenja prestanu postojati uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava. Pri tome nije potrebno da lice bude u radnom odnosu, već da je, shodno odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osiguranik. Osiguranik je i osnivač, odnosno član privrednog društva, bez obzira da li je sa privrednim društvom zasnovao radni odnos; pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje privrednog društva na osnovu upisa u registar, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova upravljanja u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Pošto planiram da otvorim radnju (zanatsku radnju), a o knjigovodstvu ne znam ništa da li mi je potrebno neko predznanje ili je dovoljno da ja radim svoj posao, a da neka knjigovodstvena agencija odrađuje svoje?

Nije potrebno da Vi vodite poslovne knjige, već knjigovodstvene poslove odrađuje agencija. U pitanju ste naveli da biste obavljali zanatsku delatnost; razmislite o mogućnosti da podnesete zahtev kod Poreske uprave za paušalno oporezivanje (ono se odobrava preduzetniku koji s obzirom na okolnosti nije u mogućnosti da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu ili kome vođenje knjiga otežava obavljanje delatnosti).

Hteo bih da registrujem maloprodaju parfema - parfimeriju. Možete li mi reći osim postupka osnivanja, da li treba da radnju prijavim inspekcijskim službama i ako je potrebno, kojim? Takođe bih vam bio zahvalan za njihove adrese u Beogradu, ako je moguće.

Akte inspekcijskih organa o ispunjenosti uslova za rad nije potrebno pribaviti pre početka obavljanja delatnosti, osim u slučajevima određenim Zakonom o privatnim preduzetnicima (proizvodnja hrane, vode za piće, zdravstvena delatnost i sl.). Kako se u Vašem slučaju ne radi o jednoj od predviđenih delatnosti, nije potrebno da pribavite pomenute akte pre početka delatnosti, već ste uslove dužni da ispunite bez obzira na to, s tim da se kontrola vrši u postupku redovnog inspekcijskog nadzora. Međutim, novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu predviđeno je da je poslodavac dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o početku svoga rada (obaveza postoji i kod početka rada odvojene jedinice i pri svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada). Ovo ne treba mešati sa utvrđivanjem propisanih uslova koji su opisani u prethodnom stavu. Savetujemo Vam da se oko detalja raspitate kod Inspekcije rada koja se u Beogradu nalazi u ulici Omladinskih brigada broj 1. Broj telefona je 011/31-31-407.